Ženidba i brak okruženi su mnogim povezanostima: emotivnim, fizičkim, moralnim, duhovnim, osobnim. Nevaljanost ženidbe se odnosi samo na duhovnu povezanost potvrđenu od Boga. U sudskoj presudi ne želi se reći da od emotivnih, fizičkih, moralnih i osobnih povezanosti nije ništa postojalo ili da ništa od prošlosti između supružnika nije nikad postojalo. Sud presudom samo utvrđuje da je u jednoj ili u obje osobe u trenutku sklapanja ženidbe postojalo »nešto« što je priječilo valjano sklapanje ženidbe, tj. da je postojao neki nedostatak s obzirom na osobnu sposobnost stranaka (zapreke), ženidbenu privolu ili kanonski oblik. Već sam tužitelj/tužiteljica i prije presude u tužbi tvrdi da je sklopio/sklopila nevaljanu ženidbu i traži od suda provedbu postupka proglašenja ništavosti (nevaljanosti) ženidbe. Isto tako, za stranke koje uz pomoć pastira ili savjetnika dođu do spoznaje da se njihova ženidba ne može zvati ženidbom, nije ni opasno ni sramotno reći da je njihova ženidba ništava jer očito postoje neki elementi koji upućuju na nevaljanost sklopljene ženidbe.
